Help Miloje Scepanovic defend his neighbors and SPC
$1,230 raised
21% of $6k goal
15 contributors
94 Days running

                                                                      Верзија на српском језику је у наставку/Serbian language version is below 


The act of sacrifice of Miloje Scepanovic, a police officer from Niksic, Montenegro, in defense of the Serbian Orthodox Church (SPC) in Montenegro, and religious and human rights of its members, deserves admiration and support of all freedom loving people. Please consider donating to this campaign aspiring to raise $6,000 to help support Mr. Scepanovic.  He resigned from his police officer position which he served for twenty-three years in protest of the injustice and police brutality against members of SPC.  This amount is estimated to be the equivalent of one year of the wages he lost.  


About the campaign organizer


This fundraising campaign is organized by Milenko Masic with the help and support of his friends and family from San Diego, California, USA. Dr. Masic has strong family ties with Montenegro. He does not personally know Mr. Scepanovic but his story inspired him to undertake this campaign.




Miloje Scepanovic left his job and only source of income in protest of the oppression and ongoing violence against members of SPC in Montenegro opposing the recent enactment of the so called “Freedom of Religion Law”. This discriminatory law is anything but what its title deceptively implies. It aims to confiscate the property of SPC in Montenegro and threatens its very existence. Its true purpose is to eliminate the presence of SPC in Montenegro and sever all the remaining ties between its people and the rest of the Serb ethnic corpus in the surrounding countries, and in the rest of the world. Unfortunately, these statements are not speculative opinions. The president of Montenegro, Mr. Milo Djukanovic, has openly expressed in no uncertain terms that he and his government perceive SPC as a threat to the statehood of Montenegro and used that as a justification for their latest actions. Lessons from history teach us that it is extremely troubling when a statesman thinks and talks like this, and acts accordingly with impunity.


It is abundantly clear that the government of Montenegro is on a mission to completely erase Serbian cultural presence in the country. Recent attacks against SPC are consistent with other similar systematic and deliberate acts committed by Mr. Djukanovic’s government against Serbian people and their culture. This includes the removal and institutionalized forceful change of the Serbian language, and alphabet used in Montenegro. These acts without a doubt constitute an ethnocide according to its universally recognized definition - deliberate and systematic destruction of the culture of an ethnic group.


SPC has been an integral part of the Serbian cultural heritage on the territory of present-day Montenegro for centuries. It is not a fault of the Serbs and SPC in Montenegro that Mr. Djukanovic has recently created a state where SPC has been present for eight hundred years. Podgorica, the capital of Montenegro, is the birth place of Stefan Nemanja, the founder of the Nemanjic dynasty. He and his son, Saint Sava, created Serbian Orthodox Church, and with other members of the Nemanjic dynasty, built numerous monasteries in Montenegro and left precious cultural heritage. SPC is not and has never been the church of the current, past, or future Serbian state, but of all Serbian people of the Orthodox Christian faith, wherever they live, and in whatever changing political reality that may be.


Not only is the government of Montenegro acting against universal norms and its own constitution, but also against the proclaimed European values that they so enthusiastically promote. Unfortunately, they only do this declaratively and not in practice. The nature of Mr. Djukanovic's actions, his open verbal hostility against Serbs and SPC, and their evident progressively worsening conditions in Montenegro make it exceedingly difficult and irresponsible to second-guess their final intent and afford Mr. Djukanovic’s government the benefit of the doubt. The severity of the consequences of these acts call for an adequate civic response as history teaches us.


It is a sad reality that the recent developments targeting SPC in Montenegro strikingly resemble other tragic moments in the history of Serbs in the twentieth century. In 1942, The Independent State of Croatia passed a law to establish the so-called Croatian Orthodox Church as a way to address perceived Serbian threat to its statehood. The tragedy for Serbs, SPC, and its clergy in the Independent State of Croatia that ensued and accompanied this law is well known and horrifying. It is not the fault of the Serbs that notice the similarities, but of Mr. Djukanovic who has invoked this tragic memory.


Described ethnocidal acts of Mr. Djukanovic’s government do not happen in isolation and without a broader context. The regime of the neighboring so-called Kosovo has already expressed similar intents and openly exercised ideas in the United Nations and UNESCO to officially convert and declare Serbian historical and cultural heritage in Kosovo and Metohia as the heritage of the so-called Kosovars. In the time and age of elevated societal sensitivity to concepts such as cultural appropriation, Serbian heritage and collective memory is being destroyed and not only appropriated. Examples that support this claim include Kosovo’s regime initiative helped by Germany to build a Catholic cathedral on the medieval ruins of an Orthodox church in the historic town of Novo Brdo founded by King Milutin from the Nemanjic dynasty. It is indeed hard to ignore the fact that the protagonists and the methods in this ongoing process of the destruction of the Serbian cultural heritage have remained the same and familiar.


Helping Miloje Scepanovic is a small step in the long struggle to preserve Serbian culture and heritage in Montenegro.  In addition to helping Mr. Scepanovic, participation in this campaign will send a message that those involved in similar noble struggles are not alone and forgotten, and that their sacrifices are appreciated and respected by the Serbian community, their friends and supporters, and the broader community of all freedom and justice loving people.


___________________________________       Верзија на српском језику   _________________________________________ 


Помозимо Милоју Шћепановићу да одбрани комшије и СПЦ


Племенити чин Милојa Шћепановића, полицајца из Никшића у Црној Гори, у одбрани Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, и вјерских и људских права њених припадника, заслужује дивљење и подршку свих људи који воле слободу. Позивамо вас да се придружите овој кампањи, која има за циљ прикупљање 6.000 долара за помоћ господину Шћепановићу. Господин Шћепановић је поднео оставку на место полицајца, који је обављао двадесет три године, у знак протеста због неправде и бруталности полиције према члановима СПЦ. Процењује се да би овај износ служио као надокнада једногодишњој плати коју је господин Шћепановић овим чином изгубио.


О организатору кампање


Ову акцију прикупљања средстава организује Миленко Машић, уз помоћ и подршку својих пријатеља и породице из Сан Дијега, Калифорнија, САД. Др Машић има јаке породичне везе са Црном Гором. Он лично не познаје господина Шћепановића, али његова прича га је инспирисала да покрене ову кампању.


Мотиви покретања кампање


Милоје Шћепановић је напустио свој посао, и једини извор прихода, у знак протеста против угњетавања и насиља над члановима СПЦ у Црној Гори, који се супротстављају недавном доношењу такозваног „Закона о слободи вјероисповијести“. Овај дискриминаторни закон је све друго само не оно што му назив подразумијева. Његов циљ је одузимање имовине СПЦ у Црној Гори и пријетња самом њеном постојању. Истинска сврха овог закона је елиминисање присуства СПЦ у Црној Гори и прекидање свих преосталих веза између њеног народа и српског етничког корпуса у околним земљама и у остатку свијета. Нажалост, ове изјаве нису спекулативна мишљења већ своју потврду налазе у неоспорним чињеницама. Предсједник Црне Горе, господин Мило Ђукановић, отворено изражава став да он и његова влада СПЦ доживљавају као пријетњу државности Црне Горе и користе то као оправдање за своје недавне поступке. Лекције из историје нас уче да је изузетно забрињавајуће када државник размишља, говори и понаша се на овај начини и када такво понашање пролази некажњено.


Сасвим је јасно да влада Црне Горе има за циљ да потпуно избрише српско културно присуство у земљи. Недавни напади против СПЦ у складу су са другим сличним систематским дјелима са осмишљеном намјером, које је влада господина Ђукановића починила против српског народа и његове културе. Ово укључује уклањање и институционализовану насилну промјену српског језика и писма која се користи у Црној Гори. Наведена дјела несумњиво представљају етноцид, јер су у потпуном складу са његовом општеприхваћеном дефиницијом намјерног и систематског уништавање културе једне етничке групе.


СПЦ је вјековима саставни дио српске културне баштине на простору данашње Црне Горе. Нијесу криви Срби и СПЦ у Црној Гори што је господин Ђукановић недавно створио државу у којој је СПЦ присутна осам стотина година. Подгорица, главни град Црне Горе, родно је мјесто Стефана Немање, оснивача династије Немањића. Он и његов син, Свети Сава, створили су Српску православну цркву, и са осталим члановима династије Немањића изградили бројне манастире у Црној Гори и оставили драгоцено културно наслеђе. СПЦ није црква ни тренутне, ни прошле, ни неке будуће српске државе, већ читавог српског народа православне хришћанске вјере, где год да он живи и у било којој променљивој политичкој стварности то било.


Влада Црне Горе не само да дјелује против универзалних норми и сопственог устава, већ и против прокламованих европских вриједности, које тако ентузијастично промовише. Нажалост, то раде само декларативно, а не у пракси. Природа поступака господина Ђукановића, његово отворено вербално непријатељство против Срба и СПЦ, као и очигледно прогресивно погоршање услова њиховог живота и  опстанка у Црној Гори, чине изузетно тешким и неодговорним нагађање њихових коначних циљева, и оправдавају сумње у злонамјерност господина Ђукановића. Озбиљност последица ових дјела захтијева адекватан грађански одговор, како нас и историја учи.


Жалосна је стварност да недавни догађаји усмјерени против СПЦ у Црној Гори упечатљиво подсјећају на друге трагичне тренутке у историји Срба у двадесетом вијеку. Независна Држава Хрватска (НДХ) је 1942. године усвојила закон о успостављању такозване Хрватске православне цркве, као начин борбе против онога што су сматрали српском пријетњом њеној државности. Трагедија за Србе, СПЦ и њено свештенство у НДХ, која је услиједила и пропратила овај закон, добро је позната и застрашујућа. Нису криви Срби што примјећују ове историјске паралеле, већ господин Ђукановић који отворено призива ово трагично сјећање.


Описани етноцидни поступци владе господина Ђукановића не догађају се изоловано и без ширег контекста. Режим сусједног такозваног Косова, већ је изразио сличне намјере и отворено промовисао идеје у Уједињеним нацијама и Унеску о званичном претварању и преименовању српске историјске и културне баштине на Косову и Метохији у баштину такозваних Косовара. У доба повишене друштвене осјетљивости на појмове као што су својатање културе, српско наслеђе и колективно памћење се отворено уништавају, а не само својатају. Примјери који подржавају ову тврдњу укључују иницијативу косовског режима, помогнуту од стране Њемачке, да изгради католичку катедралу на средњовјековним рушевинама православне цркве у историјском граду Ново Брдо, коју је основао краљ Милутин из династије Немањића. Заиста је тешко превидјети чињеницу да су протагонисти и методе у овом текућем процесу уништавања српске културне баштине остали исти и познати.


Помоћ Милоју Шћепановићу мали је корак у дугој борби за очување српске културе и баштине у Црној Гори. Поред директне помоћи господину Шћепановићу, учешће у овој кампањи шаље поруку свима онима укљученим у слична племенита дјела да нису сами и заборављени, и да њихове жртве цијене и поштују српска заједница и њени пријатељи, као и шира заједница свих људи који воле слободу и правду.


Activity highlights See all15
Subscribe to receive updates by email.

People just like you

People just like you have raised $166,000,000+ for causes they and their friends care about.

Start your own campaign
Recent contributions